12. новембар 2018.

Трагови

0 коментара


Свуда око мене
Размилели се
Трагови
Велики и мали
Видљиви и невидљиви
Миришљави и смрдљиви
Плитки и дубоки
Чисти, умивени
Али и прљави.

Да л` да неки нагазим
Ил` своје да направим?

Прочитај још...
14. октобар 2018.

Огрлица од свих зала

0 коментара


Једне дуге зимске ноћи
Подла нека дође сила
Хладна, мрачна и опака
На моје се груди свила

Гнездо своје ту направи
Па ме гуши и притиска
Беше касно када схватих
Од свих зала то је ниска

Почех снажно да се борим
Ниску ову да покидам  
Да отерам зло од себе
Своје ране да извидам

Тешко дишем и понављам
Молим ти се Боже мили
Огрлицу зла расплети
Не дај мене тој злој сили

Из груди ми птица прну
Одлете у небо плаво
Сад ме Боже не остављај
Не дај да ме узме ђаво

Мир и спокој мноме влада
Видим чудне криве зраке
Док им не дам да ме узму
Лежим поред своје раке


Прочитај још...
13. септембар 2018.

Птица љута

0 коментара

Долете птица љута
гута
Дрхте градови стари
Људе уморног лица
птица
Жестоко крилима жари

Свако може да суди
људи
Окончајте овај страх
Не плаше се они крви
мрви
Док све не постане прах

Цвиле животи мали
жали
Читав разуман свет
Наше су муке
руке
Којим носимо разума цвет

Одлете зла птица
лица
Осташе уморна, крута
Тражећи снове
нове
Домове граде крај пута



Прочитај још...
08. септембар 2018.

Путовање на Месец

0 коментара


Мали Мића је од баке уз`о кофер
Ушао у њега, на глави му вангла
Постаде тако ракете прави шофер
Палица му декина из кола штангла

Ускоро полећемо, затворите врата!
Брзе палимо моторе! – рече дично
На Месец стижемо за мање од сата
Јер ракету вози пилот Мића, лично!

У собу његова тада уђе бака
Брзо му руком скину ванглу с главе
Онда се осмехну као бака свака
Хоћеш ли на Месец или ћеш баклаве?

Погледа је Мића па јој одмах рече
Иако се спремам још од раног јутра
Од баклава мени ништа није прече
На Месец ћу онда, путовати сутра


Прочитај још...
04. август 2018.

Мајци

0 коментара


Изгубих тада анђела свог
Само што дођох на овај свет.
Већ кад сам први удахнуо зрак,
Нестаде створитељ живота мог.
Двадесет и осам је имала само!
Где је ту Правда!
Где је ту Бог!

Погреши ли неки анђео строг
Или је нешто кренуло по злу.
Углавном је одведоше негде,
Далеко од света и дома свог.
А, ко ће дечицу да јој чува?!
Где је ту Правда!
Где је ту Бог!

Гледам сад слику родитеља мог.
Мене су одавно прекриле седе
А она је и сада лепа ко цвет.
Не, не би она била родитељ строг.
Сигурно би била добра ко вила!
Где је ту Правда!
Где је ту Бог!


Прочитај још...
02. август 2018.

Ова киша ситна, што данима пада

0 коментара


Ова киша ситна, што данима пада
Великој је дуги пробудила наду
Развући ће боје по целоме граду
Баш ће бити лепа ко на свадби млада

Птицама је велику донела тугу
Ова киша ситна, што данима пада
Па се птица свака плаши да не страда
На том дугом лету према топлом југу

Девојка се лепа улицама шета
Тихо корача и потајно се нада
Ова киша ситна, што данима пада
Да јој нађе љубав још овогa лета

Заљубио се момак и то баш сада
Да заслади своју неукротну младост
Велику је ову донела му радост
Ова киша ситна, што данима пада


Прочитај још...
08. јул 2018.

Кокошињац

0 коментара


Већ неко време сањам један чудан сан.
Као, то је један наш обичан дан.
Као, ми живимо у кокошињцу неком,
одвојеном од света широком реком,
па још опасан и зидинама делом,
најбољи је кокошињац у региону целом.
Врли Певац нам је, као, с неба пао,
а ми смо обичне кокошке, као.
Има ту и ствари које не треба да знаш,
кокошињац се сасвим накривио баш,
а у њему се све као у баснама дешава,
јер Врли Певац причом све проблеме решава.
Он је притом и неке врло чудне сорте,
од јефтиног хлеба више воли торте.
Из чиста мира се, као, с нама свађа често
покушавајући тако да сачува престо.
Као, не секира се он што га зову крелац
ни што би кока једна да постане певац.
А, пошто коке нису баш много паметне,
Врли Певац може свашта да им наметне.
Тако се, као, сетио и Врли Певац наш
да нам уведе намете ама на све баш.
Коке по дворишту више не смеју да каке,
а уместо перја треба да им расту длаке.
Да кокодачу смеју само кад су саме,
а Певац је једино за плакање раме.
И, шта да ти кажем, тешка је то мука
још више те сврби када чеше туђа рука.
Како ово описати и тај осећај чудан:
Хоћу ли се пробудити, ил сам, можда, будан?


Прочитај још...
 
Блог Драгана Маринковића © 2011 DheTemplate.com & Main Blogger. Supported by Makeityourring Diamond Engagement Rings

ТАБЛА НКС СРЖ