03. септембар 2015.

Има ли горе живих?

0 коментара
Посвећено свим људима који су, икада,
страдали од безумља већине.


Лежимо,
хладни и непомични.
Испреплетани.
Набацани,
без реда и разлога.
Остављени,
без милости и саосећања.
Заборављени.

Јама нам је постеља,
мемљива и хладна.
Тамница.
У њој се преврћемо,
усправљамо,
падамо,
дозивамо.
Сунцу се надамо.

Спасите нас
ове тамнице
недостојне и крваве,
овог тешког сна,
понижења.
Има ли горе живих?
Дозивамо живе,
не чују нас.

Букагије нам ножем
за грло везане.
Попети се не можемо.
Кад би нам се сунце
још само једном осмехнуло,
опет бисмо се родили
и истог трена, к`о људи,
поново умрли.

Извините,
што вам образ
не куписмо,
што сте, због нас,
без душе остали,
што сте нас побили,
а ми нисмо умрли.
Извините!


Напиши коментар

 
Блог Драгана Маринковића © 2011 DheTemplate.com & Main Blogger. Supported by Makeityourring Diamond Engagement Rings

ТАБЛА НКС СРЖ