24. новембар 2016.

Шаховска чаролија

0 коментара

Једном приликом сам у кафани „Моравац“, седео са Нешом, младим војним пензионером, и док смо киселом водом гасили лозу, пажљиво сам слушао његове војничке приче.

Колико сам га ја, у датим околностима, могао разумети, он је један период своје војне каријере, иако је био ваздухопловац, провео у пешадијској касарни (За оне који нису служили војску – пешадинац је у војсци исто што и плавуша или полицајац у цивилству!). Е, тамо су њих четворица плаваца службовала пуне две године и за то време су били нека врста уточишта за све оне, у касарни, који су волели шах. Е сад, ја не знам због чега су их тамо уопште послали (то је ваљда нека војна тајна!), али знам да су имали слободног времена на претек. Прича ми Неша да су у њиховој канцеларији тада врло често организовали не само шаховске турнире, већ и врло занимљиве дуеле најјачих шахиста у касарни, неког мајора Цимбала и заставника Стеве, по принципу – ко изгуби плаћа пиво победнику и плавцима. Прича ми он да је сваки њихов дуел био посебан и врло занимљив, а један од најзанимљивијих се одиграо пред саму њихову прекоманду у Ниш.

Тога дана су, као и обично, њих четворица плаваца седели у својој канцеларији, и док су пили прву јутарњу кафу причали су о вести која је обележила јучерашњи дан, а о чему су писале све ондашње новине: Југо је представљен америчком тржишту. „Ала су га направили, свака им част“ – задовољно је Неша прокоментарисао црно-белу слику новог Југа објављену у неким од тадашњих дневних новина Па, погледај га... Kако се само сетише да му додају ову лајсну?“ И, док су се остали гурали око њега не би ли ведели слику новог заставиног лепотана, у њихову канцеларију уђе мајор Цимбал – „Здраво плавци. Шта радите?“ – погледавши у Нешу, који је још увек гледао у раширене новине, мајор схвати да причају о новом Југу, те се и он укључи у разговор – „Стварно је супер. Врата му дихтују, да не поверујеш. К`о да га је Немац правио... Него, са Стевом сам уговорио меч тачно у подне, овде код вас. Спремите фигуре за Kарпова.“ Док је спомињао Карпова, мајор се све време кажипрстом боцкао по грудима, што је требало да значи да је он тај. „Јесте ли ви сигурни да је Kарпов главни? Чини ми се да ће га овог пута средити Kаспаров. Мали је зајебан. Није баш под либелу“ – погледа га Јосип, јасно заузимајући страну млађаног Каспарова. „Ма какви. Мали је још зелен. Kад одслужи војску, можда. Слушај ти мене, Јосипе, рано је... Видимо се, људи!“ – одржа им пешадијски мајор кратко предавање о утицају служења војног рока на шаховску каријеру и изађе из канцеларије.

Подне само што није, а у канцеларији су се, прича ми Неша, већ окупили сви који су били неопходни за почетак тог меча. Закључаше врата, а за радни сто, на којем је већ била постављена дрвена војничка шаховска табла са фигурама, седоше мајор Цимбал и заставник Стева. Њих четворица плаваца се насумично поређаше око стола, свако себи тражећи најбољу позицију за праћење меча. Мајор Цимбал упери одлучан и строги поглед ка заставнику Стеви – „Хоћемо ли, заћо?“ „Може, друже мајоре. Хоћете ли командовати за почетак меча, или...“ – шеретски му се обрати Стева. „Свиђа ми се то што у овако тешком тренутку за тебе успеваш да нађеш мало времена и за шалу“ – одговори му мајор не хајући за његове активности, које су се без икакве сумње могле подвести под термин „специјални рат“, а онда се у маниру правих џентлмена руковаше, те мајор повуче први потез. Играло се, како ми рече Неша, без мерења времена, а првих неколико потеза су повукли врло брзо. То је зато што се у том делу партије развијају фигуре, чиме се ствара позиција за следећу фазу меча у којој се троши много више времена. Е, тада настаде застој и после мало дужег размишљања мајор одигра, како Неша рече, за њих дунстере, неочекивани потез скакачем. „Ми, у публици, се немо погледасмо, што ми је било довољно да схватим да нико од нас четворице није знао намеру белог“ – прича ми Неша. У канцеларији је, рече ми он, све време владала потпуна тишина, као у опери, само што, у овом случају, извођачи нису певањем и глумом освајали публику, већ смисленим померањем дрвених фигурица по табли, чиме су стварали праву шаховску чаролију. Онда Стева, упиљен у шаховску таблу, набора чело, као да решава неку врло озбиљну животну ситуацију, опрезно са два прста ухвати пешака, ал` га одмах испусти, као да се опече. „Такнуто макнуто!“ – муњевито је реаговао мајор, као да га је неко иглом убо у задњицу, те Стева одигра тим пешаком (а, шта је друго могао?!). Настави се ту надмудривање и тактизирање... Уствари, права рововска борба. Напетост је, прича ми Неша, из минуте у минут расла, да би кроз петнаестак минута мајор Цимбал, к`о попарен, скочио са столице – „Јеб`о ме коњ, што ли сам га играо? Где се ухватих прво за њега? Да сам прво одиграо ловца, па тек онда ону... ону смрдљиву кобилу... Шта би ти урадио? Шта би? Немаш шта...“  Цимбал је обигравајући око стола, све време зурио у таблу, да би на крају сигурним гласом закључио – „Добио бих те опет.“ „Има ли у овој просторији пешадинаца? А, Пера је ту. Осетим ја да ме гуши нека прашина. Друже мајоре, док ви анализирате партију, пошаљите неког по пиво да мало очистимо грло од ове прашине!“ – заставник Стева се, задовољан исходом меча, шеретски обрати мајору. Цимбал извади новчаник, и док је Јосипу давао новац, обрати се Стеви, али тако гласно да га сви чују – „Стево, кол`ко беше пиво, одавно нисам плаћао?“ „Не мораш ти, Перо, наручивати за све. Мислим, можеш уштедети једно пиво на себи.“ „Шта је? Задовољан си, а? А, кад сам те тукао прошле недеље три пута узастопце, шта је онда било?“ – Цимбал гледа Стеву исколачених очију, као да га хипнотише – „Ризиковао сам, нисам прошао. Па шта? Него, друго мене мучи. Плавци одлазе. Где ли ћу да те дерем кад они оду?“

Плавци ускоро стварно одоше из пешадијске касарне, а са њиховим одласком је нестала и тек створена традиција шаховских турнира. Где ли су Пера и Стева касније играли шах и ко је кога драо не знам, али знам да су, по Нешиној причи, створили један прелепи вирус који их је све заразио шахом. То је једини вирус, уз осмех ми прича Неша, против кога нико не тражи антибиотик.

Напиши коментар

 
Блог Драгана Маринковића © 2011 DheTemplate.com & Main Blogger. Supported by Makeityourring Diamond Engagement Rings

ТАБЛА НКС СРЖ